Iz "Hrvatskog tjednika" broj 5. dne 3. veljače 1940. godine.

Zdrava šala okrijepljuje svakoga jer se obično svršava sa veselim smijehom i zadovoljstvom. U tu svrhu je određen jedan dan u godini, kada se dozvoljava malo više slobode onima koji žele da na svoj način mogu razveseliti svoje bližnje. To su poklade, naročito pokladni utorak. Na priredbama o pokladama dolaze mnogi maskirani, nekad ljepše, nekad jednostavnije, da se tako preobražen može slobodnije kretati u društvu drugih. Na pokladni pako utorak obilaze maske (po virovitički maškare ili fašanki) ulicama, odlaze od jednih do drugih svojih znanaca, sve maskirano, da se ne zna tko je, dapače da se nezna da li je muško ili žensko. Nemaskirani sakupljaju se na trgu i po ulicama, da promatraju šale i maske.
To je posve nedužna šala, dok se kreće u pristojnoj formi i dok se maske i gledaoci pristojno vladaju.

I u Virovitici je taj običaj uvriježen, samo nije jedno dobro, da se od god. do god. opaža sve manje maski, a sve više gledaoca. Naročito se ne viđaju lijepe, originalne maske, već obično mede sa svojim vodičima i koja beznačajna maska.
Tako se dešava, da pun trg i ulice čekaju nešto, što obično ne dolazi, pa se konačno razilaze da se onda mogu zaostale maske podkrijepljene "noamom" u sumračje vraćati kućama.
Prošla su vremena, kada su i bolji ljudi sakupili pojedine značajne grupe, koje su činile ugodan utisak na gledaoce. Danas nema za to ni volje ni novca. Život je danas ozbiljan, pazi se na svaki i najmanji izdatak. Kuhana kokoš i pokladnjaci (krofni) ipak se nalaze skoro u svakoj boljoj kući, bila ona i seljačka na stolu toga dana.
Pokladne šale izčezavaju, nastala su ozbiljna vremena.