Iz "Hrvatskog tjednika" broj 5. dne 3. veljaÄe 1940.
Iveš piše: precjenjeni gospodine urednik
Ono tele od moje Junce kak sam vam za bošć piso Ovi dana je crklo; koliko sam noći prodrmjo krajnjeg a sad je sve zabajdav: kad Äojka ufati neki Fras ond ga drži pa drži nemaÅ¡ pa nemaÅ¡ Sreće eto tak je to i stom Å¡panjolskom Slinavkom ili kakob vi gospodne to kazali gripom, koja je Slinavka sad i na Nas paure doÅ¡la; kodnas je sve balavo Äila Kuća Å¡mrca a i cila virovtica Å¡mrca: svi se vuku ko prebiti MaÄki; pravo kaže NaÅ¡ svit Ä‘e je jedno zlo tam doÄ‘e i drugo.
Od ove bola ju pojela i Slinavku od nje umro je ovi dana i Moj stari japo u 95 godni; red je da ga spremimo i Mene je poslo moj japo najprije u vinograd u Klit da dovezem Dajmižonu rizlinga *) a usput da dovezem lisa od moga imenjaka IveÅ¡a kad je imenjak IveÅ¡ Tovarjo samnom lisa ukola trknio je s lisom u Dajmižon tak jako daje Puko i sav je Rizling iscurjo skupa s Tudumom, IveÅ¡ mije obeÄo vino vrat al istom sa 8 dana: tak sam ja eto osto bez Vina: ova treća nesreća? tak me je ražalostila dab bolje voljo dam je srce puklo neg moj Dajmižon; pa Å¡tać sad i tkoÄ mi doÄ Verestovat kad u kući nema kap vina: no daste gospodne Äuli kak me moj japo napsovo ko Psa i kazom kak će on plakat kad nema vina jer znate On je tvrde naravi pa nemož pust suzu ako negucne malo Tuduma.
Et vidite gospodne urednik zlo za gorim cilu noć i dva Dana moro sam ja i japo drmt uz mrtvog Starjapu onak nasuvo: ni vrag dab doÅ¡o naravno jer nij bilo vina Kodas Äuli il znali dam je puko Dajmižon: a rodbine ni blizu jer, nij bilo Å¡to za naslidt: znam vib kazali pa kak mog gospoda bit bez vina mog i pauri ali, kaki gospodne urednik pa i kod gospode je to Adet sam oni piju manje Tuduma.
Svejedno smo Starjapu lipo spremili za onaj Svit kupjo sam sve da nas neb KomÅ¡ije oblajavali Äak sam mu dao mog novog Reklna sam nisam kupjo Å¡trimflje od flora jer te ima Moja kći Marca i ne nost jer se skroz vide dlake na njezinim nogama, za Starjapu će bit dobre jer znate on nije imo dlaka nigdi a najmanje na Nogama, pa smo mu lipo te Å trimflje obukli i tak ga lipo otpravili.
Zadnja želja Starjape bila je da ga onaj Grobar karlovÄan ukopa tak dab, bio slicem okrenit spram naÅ¡e Kliti u golom Brdu pa daju to kak bi to kazo vaÅ¡ mitar - kobajage - mož iz groba vidt, kad sam tu već spomenuo vaÅ¡eg mitra kazt Äu vam da sam već misljo da se je smrzo njegdi kod kakve tuÄ‘e fati u Å umi ili daj izgubjo kod vas kondovite a kad tam vi ste mu opet dali da piÅ¡e u vaÅ¡e Novne? zar vi gospodne ne vidite kak se mitar iz vas sprda i tjera vam Slinu na usta nekad Rakjom a sad et stom PeÄencom a sa sve PoloÄe i pojede: u Novnama svejedno mitar priznaje das ono njekakve Cipelje doÅ¡le ugakovo al, daÅ¡ to bile Ženjske: pa tos one Cipelje Å¡to smo ja i japa vidli jer smo Äuli kad je Å arÄ zanjim viko drÅ¡te ga ukro mi je najveći broj ženski cipelja, a ono Å¡to mitar kaže da je njegva snaja donjela, to nis bile Cipelje već neÅ¡to za dite Å¡to gaje imala sonim konjskim trgovcem tom je pripovido njegov kum izgakova s kojim se svaÄ‘o rad Patak.
Žaom je ko Psu da sam se Tolko raspiso o tom vašem mitru i zaboravjo da sam u travuru Za Starjapom.
Precinjeni gospodne urednik već prije dao sam mog Starjapu upisat u onaj Anakadetski teÄaj pa sad u vaÅ¡im novnama napiÅ¡te naka samo poÄnu uÄt i neka ne Äekaju na Starjapu jer je umro?
Molim vas gospodne ded vi Pitajte sve one što kupe kojekakve Milostinje da kad će već jedared Prestat drnadt oko Naši vrata, pa danam nebude naše Pse.
Pa da vas neb gospodne predugo zaštento s ovim mojim pismom ja vas gospodne na brzu Ruku pozdravljam vaš
IveÅ¡ Svitnjak, v.r. Na ispustu 30. siÄnja 1940.
*) akob došli verestaši pa da ima.
